RSS

Blog

Vitamin D - snažan saveznik u borbi protiv prehlade i gripe

Najnovija istraživanja vitamina D otkrila su njegovo pozitivno delovanje na prevenciju gripa  ublažavanje simptoma gripa i prehlade. Istražitelji su sve skloniji mišljenju da bi ovaj vitamin mogao biti zamena za vakcine protiv gripa, koje nisu samo nedelotvorna, nego i štetna.

Istraživanja upućuju na pomalo ironičan zaključak da običan vitamin D, koji je siguran za zdravlje, besplatan i svima dostupan, može zaštititi organizam efikasnije od modernih vakcina.
Istražitelji su sve skloniji mišljenju da bi ovaj vitamin mogao biti zamena za vakcine protiv gripa, koje nisu samo nedelotvorna, nego i štetna.

Grip se boji vitamina D

Naučna istraživanja su otkrila da vitamin D stimulira stvaranje CD8 T stanica.

Upravo prisutnost većeg broja ovih stanica u organizmu povezana je sa smanjenom ili čak potpunom odsutnošću simptoma gripa.

Priznati američki doktor John Cannel među prvima je naglašavao činjenicu da nedostatak vitamina D u organizmu može biti osnovni uzrok pojave gripa.

Njegova teorija objavljena je 2006. godine u časopisu Epidemiology and Infection, a naučno je potvrđena 2009. godine kada je u istraživanjima otkriveno da ljudi s niskom razmenom vitamina D češće oboljevaju od gripa i prehlade.

Tim  naučnika koji je 2009. godine istraživao H1N1 pandemiju je ustanovio da ljudi s povećanim brojem CD8 T siptoma  su imali vrlo blage simptome gripa ili su oni potpuno izostali.

Istovremeno, tim sa smanjenom količinom istih siptoma je imala izražene simptome H1N1 gripe.

Prema svim dosadašnjim istraživanjima čini se da bi se vitamin D  mogao koristiti u sprečavanju gripa i ublažavanju njenih simptoma, te da bi mogao biti vrlo dobra prirodna zamena za vakcine

Njegov manjak povezan s mnogim bolestima

U prošlosti se nedostatak vitamina D vezao isključivo za rahitis i osteoporozu. Verovalo se da ovaj vitamin nema drugih značajnijih negativnih posledica po organizam, a nije ni bilo poznato njegovo pozitivno delovanje na ljudsko zdravlje. 

Međutim, novija naučna istraživanja svedoče da manjak vitamina D ne predstavlja opasnost samo zbog rahitisa i osteoporoze, već da nedovoljna količina ovog vitamina u organizmu može uzrokovati i druge bolesti poput multipla skleroze i raka.

I obrnuto, uz dovoljnu količinu vitamina D organizam se može uspešnije obraniti od raznih tegoba i bolesti.

Vitamin D se danas sve više upotrebljava u lečenju i prevenciji raka kao i suzbijanju autoimunih oboljenja.

Nedostatak D-vitamina se povezuje sa različitim oblicima raka, uključujući maligni melanom i rak debelog creva. Nedostatak D-vitamina drastično slabi imuni sistem, kosti i moždanu funkciju. Zbog gore navedenog mnogi lekari već neko vreme preporučuju unos u većoj dozi od dotadašnje preporučene.

U nedostatku D-vitamina, T ćelije, zaslužne za borbu protiv izazivača bolesti, se neaktiviraju, odnosno u tom, takvom stanju nisu u sposobne da se bore protiv stranih virusa i bakterija.

S unosom potrebne količine D-vitamina, smrtnost kod nas bi se smanjila za 7-10%, a životni vek produžio za 2-3 godine-opažanje međunarodnih zdravstvenih istitucija!

Sa dostizanjem potrebne količine D-vitamina, prelomi kuka, tumorska oboljenja bi se umanjila za 26%, šećerna bolest tipa 1 koja nastaje kod dece za 78%, obolenja od raka za 35%, za desetinu oboljenja od kardiovaskularna oboljenja, verovatnoća nastanka gripa za 90%!

Više od 2/3 naših ljudi pati od nedostatka D-vitamina. D-vitamin – koji uopšte nije vitamin, već hormonska predmaterija – jedna je od najvažnijih materija za proizvodnju aktivnog D-hormona.

Njegov nedostatak doprinosi nastanku sledećih oboljenja: Rak dojke, debelog creva, rektuma, prostate, jajnika. U nedostatku raste verovatnoća nastanka raka dojke, tumor agresivnije raste i smanjuje se životni vek. Ovaj vitamin potpomaže propustljivost ćelijskih membrana – što je izuzetno važno u slučaju raka.

Britanski institut za istraživanje tumora, Međunarodno udruženje za osteoporozu, Udruženje za multiplu skerozu, Britansko udruženje dermatologa, Udruženje za šećerne bolesnike Ujedinenog kraljevstva, Britanski nacionalni forum za srce i druge slične instutucije su, nakon mnogobrojnih istraživanja, saglasne da se sa nadoknađivanjem D-vitamina, u 70% slučajeva može izvršiti prevencija tumora. (Natural News)

Prema Džonu Kenelu (John Cannell) nedostatak vitamina pokreće godišnje epidemije gripa, zbog čega se odraslima preporučuje 10000-15000 MJ (MJ-međunarodna jedinica), dok se deci preporučuje na svakih 13 kilograma težine 1500 MJ, radi prevencije!

Vezu između nedostatka vitamina i gripa podržava i jedno američko istraživanje, u kojem je učestvovalo 19000 osoba.

Protiv gripe nije vakcinacija rešenje, već D-vitamin u odgovarajućoj količini. Prema R. Edgar Houp Simsonu (R. Edgar Hope Simpson) D-vitamin je – nasuprot vakcinacijama – pogodno sredstvo za zarazna oboljenja (Epidemiology and Infection, Virology Journal).

Istraživanja sprovedena ’80-ih godina su pokazala da su deca majki kojima je nedostajalo vitamina nezrelija i da su se u prvim godinama života slabije razvijala. Tokom trudnoće je nužan unos 15000-20000 MJ dnevno da bi se održao normalan kvalitet krvi. U nedostatku D-vitamina kod fetusa, odojčadi i male dece dovodi do povećanja opasnosti od nastanka šećerne bolesti tipa 1. Nedostatak D-vitamina utiče i na plodnost žene.

D-vitamin je neizostavan i kod uravnoteženog i zdravog krvnog sistema. Igra ulogu u zdravlju kostiju i krvnih sudova, regulisanju ćelijske funkcije, protoku ćelija, razmnožavanju i umiranju, unapređuje rad imunog sistema i sprečava nastanak hroničnih bolesti. Prema najnovijim američkim istraživanjima, D-vitamin igra značajnu ulogu u zaustavljanju opadanja kose, jer jača folikul dlake.

Nedostatak vitamina D izaziva mnoge bolesti. Slabljenje kostiju, osteoporoza, a u ozbiljnijem nedostatku dovodi i do osteomalacije. Njegov nedostatak povećava verovatnoću lomljenja kostiju, jer slabi dejstvo lekova za osteoporozu.

Nedostatak D-vitamina, među autoimunim bolestima, povećava verovatnoću nastanka reumatske upale zglobova, šećerne bolesti, i multipleks skleroze. Prema istraživanjima doprinosi i bolesti slabog srca, težih bolesti, povećava krvni pritisak i opasnost od zakrčenja krvnih sudova. Kod odraslih povećava opasnost od nastanka šećerne bolesti tipa 2. Naučnici Harvardskog univerziteta su ustanovili da se sa odgovarajućom dozom D-vitamina tokom života smanjuje opasnost nastanka šećerne bolesti tipa 1!

Prema stručnjacima najmanje 70% stanovništva pati od manjka D-vitamina. Udruženje lekara Mađarske, na osnovu dosadašnjih iskustava, od 2012. godine preporučuju unos desetostruko povećani unos D-vitamina u periodu od novembra do marta meseca. Dnevno 200 MJ – 1500-2000 Mj! U ozbiljnijim slučajevima, količina je još veća; i do 3000 – 4000 MJ. Prema objašnjenju britanskih naučnika – s obizor ma de D-vitamin skladišti u masnim tkivima – kod gojaznih osoba, se zbog težine otežava, odnosno onemogućuje dotok D-vitamina u krv.

D-vitamin bez K-vitamina nema mnogo značaja. Kako „zapadnjačka” ishrana uništava crevnu floru, s poodmaklošću bolesti otežava se apsorbcija hranljivih materija, zbog čega je količina unos ova dva vitamina praktično neograničena. Intenzivna istraživanja u poslednjih 15 godina pokazuju da i nedostatak K-vitamina, takođe izaziva nekoliko tumorskih oboljenja. K2-vitamin je neizostavan u iskorišćavanju kalcijuma. Mnogo je značajniji nego što se do sada mislilo.

Važan je u zdravlju kostiju, konkretno, sprečava propadanje kostiju starih osoba, koje izazivaju ćelije osteoklaste (osteoclast). K-vitamin je potreban da bi osteokalcin (osteocalcin) mogao da veže kalcijum, a za sintezu osteokalcina je opet potreban D-vitamin. Osteokalcin pomaže apsorbciju kalcijuma i kalijuma, i na taj načina kosti jačaju. Pomaže jetru u ulozi detoksikatora, sprečava zakrčenje vena, čime ih štiti. Sprečava jače krvarenje, grčeve i bolove pri menstruacijama. Štiti bolesnike operisane u ozbiljnijim zahvatima od unutrašnjeg krvarenja. Preporučuje se i za teško zarastajuće rane.

U slučaju nedostatka količina mineralnih materija u kostima postaje nedovoljna, i deformišu se, gube jačinu, elastičnost, lako se lome i teže zarastaja. Kod starijih mogu i da propadnu i da se jave bolovi u mišićima. Kod dece se javlja rahitis.

Nivo D-vitamina kod nas se kreće oko 10-15 nmol/litar, dok je potrebna količina 60-80 nmol/litar. Ukoliko koristite zaštitne kreme od Sunca, faktora 8 i više, proizvodnja D-vitamina u Vašem organizmu može da opadne i do 95%. Pri pojavi bolesti, preporučuje se unos za 50% veći od uobičajenog! Za mali novac u laboratorijama lako može da se proveri nivo D-vitamina.

 

Kolagen

Kolageni su najzastupljeniji proteini u ljudskom organizmu i glavna proteinska komponenta kože, kostiju i vezivnog tkiva.Šta se s njim događa kako starimo i kako nadomestiti gubitak kolagena?

Govoriti o ulozi i važnosti kolagena za naš organizam, znači govoriti o jednom od temeljnih tkiva - vezivnom tkivu, koje zajedno s hrskavičnim i koštanim čini potporno tkivo, a rasprostranjeno je po celom telu. Vezivno tkivo izgrađeno je od vezivnih stanica i međustanične stvari koja ih okružuje, a koja se sastoji od koloidne i vezivnih vlakana, među kojima su i kolagena vlakna.

Kolagen ima niz različitih uloga: povezuje pojedine kosti u zglobove, gradi  oko organa i međusobno ih odvaja, povezuje kožu sa strukturama ispod nje, obavija mišiće i pojedine mišićne grupe, oblaže i štiti krvne žile i živce na mjestima na kojima ulaze ili izlaze iz organa, tako da, osim potporne, ima i nutritivnu ulogu. Posebna građa veziva osigurava i njegovu ulogu u očuvanju prirodne otpornosti organizma, kao i regeneracijsku ulogu, jer deluje u obnovi svih vrsta potpornih tkiva.

Zbog starenja se smanjuje kapacitet obnove kolagena

Ljudski organizam ima sposobnost stalne sinteze kolagena, koji je potreban zbog rasta i zamene istrošenih tkiva te za zaceljivanje i obnovu ozleđenih tkiva. Međutim, s vremenom se postupno smanjuje kapacitet njegove obnove zbog procesa starenja, trajnih preopterećenja (vrhunski sport, fizička aktivnost) ili autoimunih bolesti. U mladosti se gubitak kolagena brzo nadomešta, ali s godinama postaje sve izraženiji, pa se računa da nakon 25. godine života telo prosečno gubi 1,5 posto kolagena godišnje.Gubitak kolagena negativno se odražava na izgled i funkciju celog tela, te dovodi do različitih degenerativnih promena. Nedostatak kolagena, među ostalim, uzrokuje poremećaj koštano-mišićnog sastava (artritis, ukočenost, mišićne ozljede), poremećaj u funkciji imunog sastava i pojavu telesnih promena povezanih sa starenjem, kao što su bore, celulit, suvoća kože, kosa i koža bez sjaja te narušen oblik tela.

Može li se nadomestiti gubitak kolagena?

Način života, pravilna prehrana i kontinuirana telesna aktivnost donekle mogu ublažiti i usporiti gubitak kolagena i moguće posledice. Međutim, u suvremenom vremenu to nije dovoljno. Zdravlje, snaga i lepota nisu više atributi koji se očekuju i povezuju samo s mlađim ženama i muškarcima. Oni su često zahvet za uspeh, ali sve više i naša (opravdana) želja i potreba za kvalitetnim životom i u starijoj životnoj dobi. Životni vek je sve dublji, ali starija populacija u blagodatima života može uživati samo uz uvjet očuvanja zdravlja i osnovnih funkcija organizma. Prema sve brojnijim napisima, kolagen je jedna od supstanci koja nam upravo to obećava, a nudi se i primenjuje u različitim oblicima.

Namena dodataka ishrani s kolagenom je usporavanje fiziološkog gubitka kolagena. Nude se u obliku praha, tableta, kapsula ili tekućih pripravaka koji, prema navodima proizvođača, olakšavaju tegobe kod artritisa, pomažu pri mršavljenju, izgradnji mišića i pomlađivanju kože. Kozmetički pripravci s kolagenom koriste se s ciljem sprečavanja nastanka bora i opšteg pomlađivanja kože, a injekcije s kolagenom uklanjaju bore na licu, kožu čine napetom, a usne punijima.

 

 

Dehidratacija

Voda i leto idu zajedno ruku pod ruku. Od okeana do bazena u dvorištu, voda je za mnoge način života tokom vrelih dana. Međutim, mnogi zaboravljaju koliko je važno i piti dovoljnu količinu vode tokom vrelih letnjih dana. Leti je uvek problem kako se rashladiti. Naše telo ima mnogo načina da nas rashladi na toploti, a najvažniji od tih načina je . Leti se, naravno, pojačano znojimo, ali što se više znojimo, to može postati opasnije. 

“ Kad je napolju vrelo, mi gubimo vodu kroz znoj i to je jedan od načina na koji se naše telo rashlađuje. Morate da nadoknadite taj gubitak ako ste napolju na vrelini”,

Znojenje je deo sistema regulacije tela, ali preterano znojenje bez nadoknađivanja tečnosti može da izazove dehidraciju. Do dehidracije dolazi u dve faze: blagoj i ozbiljnoj. Žeđ i suv jezik su prvi znaci upozorenja. Do glavobolje, vrtoglavice i grčenja mišića dolazi ako se inicijalni znaci zanemare.

U čemu je tajna prevazilaženja dehidracije? U vodi.

Sakimura kaže da je za većinu ljudi voda savršeno sredstvo hidracije. “Potreba za hidracijom varira od osobe do osobe. Ona se zasniva na stepenu aktivnosti, vremenskim prilikama i telesnoj masi. U proseku može da vam treba 10 šolja dnevno ako dugo sedite, ali možda I mnogo više ako izlazite po vrućini.”

 Važno da se hidrirate tokom celog dana, a ne samo dok ste napolju na vrućini.

“ Vodite računa o tome da počnete dan dobro hidrirani, pijete vodu tokom celog dana a potom popijete čašu vode kad se vratite unutra”, kaže Sakimura.

Elektrolite, posebno natrijum, treba nadoknađivati jednako kao vodu. Sportski napici, za koje se često misli da su idealni za nadoknađivanje elektrolita, nisu jedino rešenje za zadovoljenje potreba za elektrolitima.

“ Znoj se uglavnom sastoji od vode, ali sadrži i određene elektrolite, od kojih je glavni natrijum”, objašnjava Sakimura. “Natrijum ne mora da potiče iz sportskih napitaka, već od pereca, krekera ili lepog obroka kada završite sa poslom. Ne morate da se oslanjate na sportske napitke.”

Hrana, kao i voda, ima važnu ulogu u hidraciji. Sakimura kaže da se oko 20 odsto naših dnevnih potreba za tečnošću zadovoljava preko hrane koju jedemo. “Veliki deo hidracije dolazi iz hrane”, kaže Sakimura. ” Zato je važno imati raznovrsnu ishranu. Zdrava ishrana može da pomogne da zadovoljite potrebe za tečnošću.”

Hrana kao što je lubenica, jagode, zelena salata i jogurt je takođe odlična za hidraciju. Na kraju, Sakimura kaže da se sve svodi na to šta radimo kad je napolju toplo. Razumevanje funkcije znoja, znaka upozorenja dehidracije i šta raditi kad se ti znaci pojave su najbolji način da leto bude bezbedno i zabavno sve do početka školske godine. 

Saveti za hidraciju na putovanju

Tokom putovanja kolima 

Vožnja u vrelim kolima može da dovede do znojenja uz veliki gubitak vode i elektrolita. Gubitak vode može da bude veliki tokom duge vožnje čak i u kolima sa klimom, a do manjka tečnosti može da dođe ako se ne prave pauze da bi se popila voda. Održavanje adekvatne hidracije tokom vožnje je od velike važnosti zato što su nedavna istraživanja pokazala da blaga hipohidracija izaziva veći broj grešaka u vožnji. Takođe je pokazano da je porast rizika od grešaka tokom duge vožnje veći kada vozač ograniči unos tečnosti nego kada se pije voda da bi se održala dobra hidriranost. 

Dehidrirani vozači su uočili subjektivan osećaj žeđi i smanjenu koncentraciju i pažnju, sličnu onoj nakon unosa alkoholnog pića koji dovodi do koncentracije alkohola u krvi od oko 0.08% ili vožnji uz nedostatak sna. Čest unos bezalkoholnih pića može da pomogne da se smanje greške u vožnji na dugom i monotonom putu. Da li ste proverili vremensku prognozu na destinaciji na koju idete? Čak i ako je vremenska prognoza slična kao kod kuće, razmislite da li će nivo aktivnosti biti isti? Možda ćete više vremena provoditi napolju ili biti fizički aktivniji nego da sedite u rashlađenoj kancelariji ili kod kuće. 

Kada putujete avionom 

Telo dehidrira tokom leta avionom zato što je vazduh u kabini suvlji (vlažnost od 10-20%) nego u prijatnom, udobnom unutrašnjem okruženju (vlažnost od 30-60%). U ovim uslovima, mogu se uočiti simptomi dehidracije kože (ispucale usne, suve oči itd) a veća količina vode se gubi kroz disanje. Blaga dehidracija do koje dolazi tokom dugih letova je jedan od uzroka povećane viskoze krvi, što zauzvrat može da poveća rizik od tromboze dubokih vena kada se relativno mirno sedi tokom dužeg vremenskog perioda. 

Kada se putuje avionom,stepen hidracije može da se održi ako se pije dodatnih 250 ml vode na sat pored redovnih potreba tokom mirnog sedenja. 

Praktični saveti:

  • Upoznajte svoje uobičajene potrebe za hidracijom i prilagodite ih mestu na koje idete i stepenu aktivnosti koje planirate.
    • Što je vreme toplije i vlažnije i što je veći stepen aktivnosti, više vode je potrebno. Svoje potrebe za hidracijom možete da zadovoljite raznim napicima i hranom bogatom vodom. 

Izračunato je da od ukupne količine vode koja je potrebna organizmu za uobičajno dnevno funkcionisanje 20-30% obično potiče iz hrane, a 70-80% od pića (svih vrsta, ne samo obične vode). Međutim, ovo može znatno da varira u zavisnosti od ishrane koju osoba izabere. Ako, na primer, više birate voće i salate, to može da vam obezbedi dodatnu količinu vode u ishrani.

 

Najlekovitija biljka sveta - tamjan

Tamjan je aromatična smola koja se dobija iz drveta Boswellia koje raste delom Azije i Afrike. Većini nas je poznat iz crkvenih obreda kađenja koje se obavlja. Tamjan je jedan od najstarijih mirisa. Njime se trgovalo još pre 5000 godina na Arabijskom poluotoku i u severnoj Africi, gde je bio vredan poput zlata.

Put tamjana koji vodi od južne Arabije do Sredozemlja jedan je od najstarijih trgovačkih putova na svetu. Zbog svojih svojstava u Egiptu je korišćen za balzamiranje mumija. Tamjan se od davnina koristi u obredima rimokatoličke i pravoslavne crkve zbog verovanja da tera zle duhove. Tamjan ima svoju primenu ne samo u aromaterapiji, kozmetici, masaži i religijskom obredima, već i u  lečenju.


Lekovitost tamjana


U ayurvedskoj medicini Indijski tamjan (
boswellia serrata) koristi se već hiljadama godina za lečenje artritisa, zaceljivanje rana, jačanje ženskog hormonalnog sastavazaštitu od patogenih mikroorganizma. Prema ayurvedi, svakodnevno kađenje tamjana u kući donosi dobro zdravlje svim ukućanima. Tamjan se iz davnina koristi na Bliskom istoku za održavanje zdravlja usne šupljine. Tamošnji ljudi imaju običaj žvakati smolu tamjana, koja poboljšava zdravlje zubi i desni - zbog svojih antimikrobnih svojstava tamjan sprečava  infekcije.

Na Zapadu, tamjan je najviše poznat  po svojim 
antiupalnim svojstvima.
Aktivni lekoviti sastojci tamjana su seskviterpeni ugljikovodici, monoterpeni, diterpeni i bosvelijske kiseline. 

Bosvelijske kiseline su najvažniji sastojak tamjana. Imaju snažno antiupalno delovanje i učinkovito ublažavaju bol uzrokovanu artritisom, ali za razliku od konvencionalnih lekova ne uzrokuju nuspojave. Tamjan poboljšava cirkulaciju i dotok krvi kroz žile oštećene upalom što dodatno pomaže zglobovima ugroženim artritisom. Njegovo moćno antiupalno delovanje pomaže i kod hronove bolesti i cisti. Neka istraživanja su pokazala da tamjan može pomoći i u lečenju nekolikih vrsta karcinoma - malignih melanoma, tumora na mozgu.

Potvrđeno je da ekstrakt tamjana, tamjanov acetat, smanjuje neurološka oštećenja, olakšava depresiju i napetost, sprečava bolesti krvnih žila i smanjuje loš holesterol.
U aromaterapiji se tamjan koristi za olakšanje 
stresa, napetosti, histerije i depresije. Masaža i kupka s uljem od tamjana uvelike pomažu kod menstrualnih bolova. Terapija uljem tamjana povoljno deluje na disajnini i olakšava bronhitis, astmu, sinusitis, česte prehlade i alergije.

Tamjan i proizvodi od njega se danas uvoze iz Indije. Za lečenje se koristi smola tamjana koja se skuplja tokom čitave godine. Od smole se pripremaju tinkture, ulja, kreme i dodaci prehrani na bazi tamjana. Za unutrašnju primenu možete koristiti i tamjan u kapsulama. Tamjan je nekad dat malom Isusu kao poklon. To je poklon koji ne bismo trebali odbacivati. Vekovna tradicija korišćenja tamjana sama govori u njegovoj koristi.
 



Dr. Steinbaum vodič za razumevanje vašeg srca

Vaše je srce vaš najdragocjeniji organ. Ono je središte vašeg univerzuma. Ono omogućava sve što činite. Ako prestane kucati, prestajete živeti. Njegova je uloga toliko važna da ju je nemoguće opisati rečima. Ono je praktički sinonim s onim što jeste i što možete."

Kada odete doktoru ne očekujete baš da će vam uz konvencionalne terapije i lekove preporučiti i alternativne. Kardiolog i  doktor osteopatije dr. Suzanne Steinbaum učini će upravo to. Ona je, naime, iskreno zabrinuta za svako žensko srce koje, posebno u zapadnom svetu, sve više trpi pod pritiskom gomile obaveza, balansirajući između modela uspešne poslovne žene, strpljive i brižne majke, doterane i negovane zavodnice… Zbog toga žene često svoje želje i potrebe stavljaju na poslednje mesto i tako zanemaruju ne samo svoje zdravlje, nego i dobrobit. Od svih organa, uverena je ona, najviše pati upravo žensko srce… Zato, ako vas boli srce, to nije u vašoj glavi, to je u vašem srcu.

Iako se srčana oboljenja, a posebno zastrašujući infarkt, još smatraju ‘muškim bolestima’, statistika nam pokazuje drugačiju sliku. Žene, nažalost, dostižu muškarce u ovoj zlosretnoj utakmici i danas su srčana oboljenja glavni ubica žena – od njih umre više žena nego od svih oblika raka, hroničnih bolesti donjeg respiratornog sustava, Alchajmerove bolesti i nesreća zajedno. Tužna statistika se nastavlja: u novije vreme stopa oboljevanja od srčanih bolesti kod žena značajno je porasla u dobi od 35 do 54 godine, kada većina žena i ne pomišlja na njih, a do 60. godine otprilike polovina žena u zapadnjačkom svetu bolova će od srčanih bolesti. Ono što je posebno zastrašujuće je da je stopa preživljavanja nakon infarkta kod žena čak i niža nego kod muškaraca.

Razlozi za to su mnogi i dr. Steinbaum o njima otvoreno piše u svojoj knjizi Žensko srce: doktori koje često ne stižu pratiti nova istraživanja, žene retko odlaze kardiologu nego obično ‘zastanu’ kod doktora opšte prakse, ginekologa… a oni neretko ne slušaju svoje pacijente dovoljno pomno da bi uočili problem sa srcem ili krivo dijagnosticiraju njihove tegobe; takođe, žene nisu dovoljno informisane ili ih je sramota i neprihvaćanje vlastite nemoći odvrati od toga da potraže pomoć na vreme.

Upravo stoga dr. Steinbaum smatra da je ženskom srcu, možda više nego ijednom drugom organu potreban ne samo holistički pristup, nego i prevencija: sva vaša pozornost i informisanost, znanost, intuicija i tradicionalna mudrost – komplementarna medicina u najboljem smislu te eči. I sama pobornica alternativnih načina lečenja i prirodnih lekova, doktorka čvrsto veruje u konvencionalnu medicinu i istraživanja koja nam omogućuju da bolje upoznamo svoje telo i načine na koje mu možemo pomoći i stoga smatra da pitanje konvencionalne i alternativne medicine ne bi smelo biti ‘ili-ili’, nego u najboljem slučaju ‘i-i’.

No možda je najvažnije, smatra ova brižna doktorka, da često ne  slušamo svoje srce. Danas najčešće živimo slušajući svoju glavu i živeći prema njenim odlukama, a srce… guramo u stranu. Ono što nam srce govori danas često prepoznajemo kao znak slabosti i neuspeha. Brinemo se zbog nečega, možda i bezrazložno (nekad bismo bez straha rekli intuitivno), ali onda to odbacujemo, čak se možda i prekoravamo zbog toga. Osećamo da nešto nije za nas, ali to onda prepoznajemo kao ‘priliku’, pokazatelj uspešnosti. Ponekad poželimo odustati, ali to smatramo znakom neopravdanog (ili možda opravdanog, ali zasluženog) umora, pa ipak guramo dalje, iako nismo sretne. Mnogo je takvih situacija, a verovatno ćete se kao moderna žena, bilo da ste još vrlo mlada, u zrelijim godinama ili čak baka, prepoznati. Takve su situacije za nas izvor stresa, a ono što je izuzetno važno, kaže dr. Steinbaum, je da taj stres naučimo prepoznati – jedino tako se možemo nositi s njim i smanjiti ga. Jer upravo je to – ono što vama predstavlja ‘stres’ – ono što najviše škodi vašem srcu. Možda izvor stresa i jeste u vašoj glavi, ali zbog njega će se razboleti vaše srce, tvrdi dr. Steinbaum. panika, nesanica, depresija – neka vam bilo šta od toga bude znak upozorenja da zastanete i premestite odlučivanje iz glave u svoje srce.

Naravno, nije nevažno šta i kako jedete, koliko se krećete, vežbate li redovno – zdrava ishrana su punovredni i učinkoviti ‘lekovi’, a ne ‘alternativa’ tvrdi ona. U svoju knjigu daje stoga preporuke za vežbanje i kako ga uvesti u svakodnevnicu ako niste pobornik trčanja ili dizanja tegova, kao i jednostavne preporuke za lagane i zdrave obroke, uz popis namirnica koje biste trebali više konzumirati.

Dr. Steinbaum i sama je prošla neugodno iskustvo srčanog oboljenja i možda su upravo zbog toga pitanja koja postavlja svojim pacijentima kada traži ‘znakove koji upozoravaju na to da srce mora raditi napornije nego inače kako bi napravilo nešto jednostavno’ uverljivija. Pitanja koja, kaže ona, trebate postaviti sami sebi:

Jeste li vitalni, osećate li se uravnoteženo, spokojno, radosno? Možete li uspeti stepenicama a da se ne zadišete? Kako spavate? Kakva vam je veza i kakvi su odnosi u vašem životu? Šta jedete? Koliko se krećete? Šta volite? Za čime osećate strast i koliko je to prisutno u vašem životu?

Kada živimo vođeni srcem, spokojni smo, osećamo lakoću i kao da sve konce držimo u vlastitim rukama jer smo povezani s vlastitom prirodom i znanjem skrivenim duboko u nama.

HODAJTE BOSI I BUDITE ZDRAVI


Znate li da na našim stopalima i dlanovima postoje tačke povezane sa svim vitalnim organima u telu? Stimuliranjem tih tačaka masiramo unutrašnje organe i poboljšavamo protok vitalne energije kroz njih. Tako postajemo zdraviji i vitalniji. Nekad su ljudi hodali bosi po travi, kamenju, plažama i tako bi se prirodno odvijao ovaj proces akupresure.

Protok energije u našem tijelu

Našim telom teče bioelektricitet koji daje energiju svim našim organima kako bi funkcionisali ispravno i uravnoteženo. Taj bioelektricitet teče kroz mrežu meridijana sličnu krvotoku. Meridijani počinju na svakom prstu obe ruke, protežu se preko celog tela i završavaju na vrhovima prstiju stopala. Kada su ti meridijani protočni, elektricitet teče nesmetano i svi organi dobiju energiju potrebnu za optimalan rad. Kada je iz bilo kojeg razloga taj tok ometen, energija ne može doći do određenog organa. Tada se javlja poremećaj u radu tog organa, a s vremenom i bolest. Tako se na dlanovima i stopalima nalazi niz 'prekidača' za sve naše vitalne organe i delove tela.

Na prstima ruku nalaze se tačke za glavu - mozak, sinusi, oči i uši. Na gornjem delu dlana i stopala nalaze se tačke za gornji deo trupa, a na donjem delu dlana i stopala - za donji deo trupa. Da biste aktivirali ove tačke svaki dan masirajte stopala ili se jednostavno prošetajte bosi!

Akupresurna masaža stopala

Akupresura je sastav primenjivanja pritiska na određene delove tela u svrhu isceljivanja i održavanja optimalne ravnoteže telesnog sastava. Za optimalno zdravlje i vitalnost, svako jutro 5 minuta dobro masirajte svaki dlan i stopalo.  Pritisak mora biti snažan, ali ne prejak. Možete isprobati pritisak na kućnoj vagi, on mora biti od prilike 1.4 - 2.3 kg. Iako je metoda akupresure izuzetno jednostavna, efekti i dobrobiti koje postižete njenom praksom su neverovatne. Ako imate probleme sa sinusima, napetost, probavne smetnje, manjak energije, česte infekcije, srčane smetnje, poremećaj u radu hormona, sve te probleme možete rešiti pomoću akupresure. Svakako isprobajte, umesto masaže stopala, jednostavno se prošetajte bosi, po šljunku, plaži, travi i slično. Na takav način ćete imati sve dobrobiti akupresurne masaže. Osim što ćete dobro izmasirati stopala, ostvari  ćete kontakt s Majkom Zemljom, koja će vas napuniti neophodnom energijom.

Uzemljite se!

Baš kao što nas Sunčeva svetlost opskrbljuje vitaminom D, Zemlja nas opskrbljuje još jednim neophodnim sastojkom. Možemo ga nazvati vitamin Z. (Z kao 'zemlja').
Smatramo ga zanemarenim faktorom u pojavi bolesti - karikom koja nedostaje. Uzemljivanje je kontakt s prirodnom električnom energijom Zemljine površine. Uzemljenje se ostvaruje jednostavno: hodanjem bosih nogu po tlu ili sedenjem i radom na zemlji.

Uzemljenje, ili povezanost s energijom zemlje...

  • smanjuje nivo stresa
  • poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sustava
  • smanjuje uticaj štetnih elektromagnetskih polja
  • ubrzava oporavak nakon bolesti
  • poboljšava kvalitet sna

Kako hodati bos

Ako odlučite pokušati hodati bosi, počnite polako, postupno napredujući prema sve više vremena bez obuće. Imajte na umu to da će vam korak biti drugačiji nego u obući. Slušajte telo i pokušajte da se uskladite s unutrašnjim znanjem o tome kako se hoda bos. U ovo letnje vreme, mnogi od vas će provesti vreme uz more ili u prirodi. To je idealna prilika da skinete obuću i prošetate bosi. Možda će vas malo bockati ako niste navikli hodati bosi, ali što više tako hodate, više ćete stimulirati protok vitalne energije kroz teelo, poboljšati zdravlje i osetiti ugodu i osveženje.


 

 

STRES NEPRIJATELJ BR. 1

Stres spada u domenu medicinske znanosti, ali prema mnogim istraživanjima njegova isključivo medicinska interpretacija ne bi zadovoljila suštinu stvari. Medicina kao znanost učinila je puno za čoveka, ali nije doprla do suštine njegovog bića. A stres je upravo fenomen koji se veže uz suštinu čovekovog postojanja. Šta je drugo život nego proces adaptacije na uslove u kojima živite?Izbeći stres u tim uslovima jednostavno nije moguće, pa ostaje važno pitanje: šta je to stres učinio s čovekom? Je li ga sasvim opustošio i uništio? Ili ga je, možda, ohrabrio i ojačao?

Kako stres deluje na zdravlje i emocionalni život

Stres nije problem sam po sebi. On postaje problem kada u svoj vrtlog ubaci osobu koja ne može odgovoriti na najbolji način na određene izazove.

Koliko ste otporni na stres?

Suštinu stresa nije moguće odgonetnuti bez odgonetanja mehanizma prirodne adaptacije. Koristeći postojeće adaptivne i obrambene mehanizme, organizam nastoji prevladati ne samo nepoželjnu, nego često i veoma opasnu situaciju u kojoj se našao. Organizam se nastoji prilagoditi takvoj situaciji aktiviranjem nadbubrežnih žlezda i lučenjem glukokortikoida. Sindrom adaptacije je skup raznih reakcija organizma prema bilo kojem obliku agresije. Te reakcije omogućavaju organizmu da do određene granice podnese procese koji se događaju pod uticajem stresa. Nadbubrežne žlezde nalaze se odmah iznad bubrega i sastoje se od 2 dela – kore i srži. Glavna funkcija nadbubrežnih žlezda je regulacija odgovora na stres putem sinteze hormona stresa – kortizola i adrenalina. Kada živčani sastav oseća psihičku ili fizičku opasnost, nadbubrežne žlezde počinju ispuštati u krv adrenalin i noradrenalin. Pokreće se mehanizam nazvan “fight or flight” ("bori se ili beži"). Danas mnogi ljudi konstantno pomalo ispuštaju hormone stresa tokom celog dana. Zastoji u prometu, stresne situacije na poslu i kući, užurbani ritam života, pa čak i gledanje TV-a  – sve to doprinosi konstantnom stanju uzbune i preteranoj stimulaciji organizma. No, vaše telo nije stvoreno da se nalazi u stalnom stresu. Vašim nadbubrežnim žlezdama potreban je period odmora nakon perioda sinteze stresnih hormona.

Kako uspostaviti prirodnu ravnotežu

U opštoj kategorizaciji raznih načina lečenja, tehnike koje preporučujem mogu se nazvati zajedničkim imenom - lečenje uz pomoć energije i vibracije. Svi pristupi u toj kategoriji, uključujući prehrambeni pristup i prirodno lečenje biljkama, ne teže samo tome da opskrbe organizam određenim nutrijentima. Umesto toga nastoje osigurati odgovarajuću energiju i vibraciju koje su čoveku potrebne da bi se uspostavilo stanje energetske ravnoteže. Tako, na primer, kada jedete korenasti deo povrća, za potrebe energetskog metabolizma ono osigurava pretežno Jang energiju. Ako jedete lisnate delove biljke, to će dovesti do povećanja Jin (relaksirajuće) energije. Kada se neka jela i biljke pripremaju uz određene vrste soli, onda se to čini s namerom da se osigura slabljenje Jang energije. S druge strane, priprema s jednostavnim šećerima usmerena je na povećanje Jin ili relaksirajuće energije.

 

 

 

 

STRES NEPRIJATELJ BR. 1

Stres spada u domenu medicinske znanosti, ali prema mnogim istraživanjima njegova isključivo medicinska interpretacija ne bi zadovoljila suštinu stvari. Medicina kao znanost učinila je puno za čoveka, ali nije doprla do suštine njegovog bića. A stres je upravo fenomen koji se veže uz suštinu čovekovog postojanja. Šta je drugo život nego proces adaptacije na uslove u kojima živite?Izbeći stres u tim uslovima jednostavno nije moguće, pa ostaje važno pitanje: šta je to stres učinio s čovekom? Je li ga sasvim opustošio i uništio? Ili ga je, možda, ohrabrio i ojačao?

Kako stres deluje na zdravlje i emocionalni život

Stres nije problem sam po sebi. On postaje problem kada u svoj vrtlog ubaci osobu koja ne može odgovoriti na najbolji način na određene izazove.

Koliko ste otporni na stres?

Suštinu stresa nije moguće odgonetnuti bez odgonetanja mehanizma prirodne adaptacije. Koristeći postojeće adaptivne i obrambene mehanizme, organizam nastoji prevladati ne samo nepoželjnu, nego često i veoma opasnu situaciju u kojoj se našao. Organizam se nastoji prilagoditi takvoj situaciji aktiviranjem nadbubrežnih žlezda i lučenjem glukokortikoida. Sindrom adaptacije je skup raznih reakcija organizma prema bilo kojem obliku agresije. Te reakcije omogućavaju organizmu da do određene granice podnese procese koji se događaju pod uticajem stresa. Nadbubrežne žlezde nalaze se odmah iznad bubrega i sastoje se od 2 dela – kore i srži. Glavna funkcija nadbubrežnih žlezda je regulacija odgovora na stres putem sinteze hormona stresa – kortizola i adrenalina. Kada živčani sastav oseća psihičku ili fizičku opasnost, nadbubrežne žlezde počinju ispuštati u krv adrenalin i noradrenalin. Pokreće se mehanizam nazvan “fight or flight” ("bori se ili beži"). Danas mnogi ljudi konstantno pomalo ispuštaju hormone stresa tokom celog dana. Zastoji u prometu, stresne situacije na poslu i kući, užurbani ritam života, pa čak i gledanje TV-a  – sve to doprinosi konstantnom stanju uzbune i preteranoj stimulaciji organizma. No, vaše telo nije stvoreno da se nalazi u stalnom stresu. Vašim nadbubrežnim žlezdama potreban je period odmora nakon perioda sinteze stresnih hormona.

Kako uspostaviti prirodnu ravnotežu

U opštoj kategorizaciji raznih načina lečenja, tehnike koje preporučujem mogu se nazvati zajedničkim imenom - lečenje uz pomoć energije i vibracije. Svi pristupi u toj kategoriji, uključujući prehrambeni pristup i prirodno lečenje biljkama, ne teže samo tome da opskrbe organizam određenim nutrijentima. Umesto toga nastoje osigurati odgovarajuću energiju i vibraciju koje su čoveku potrebne da bi se uspostavilo stanje energetske ravnoteže. Tako, na primer, kada jedete korenasti deo povrća, za potrebe energetskog metabolizma ono osigurava pretežno Jang energiju. Ako jedete lisnate delove biljke, to će dovesti do povećanja Jin (relaksirajuće) energije. Kada se neka jela i biljke pripremaju uz određene vrste soli, onda se to čini s namerom da se osigura slabljenje Jang energije. S druge strane, priprema s jednostavnim šećerima usmerena je na povećanje Jin ili relaksirajuće energije.

 

 

 

 

Koliko se dobro nosite sa stresom?

Odgovorite iskreno sa DA/NE na sledeća pitanja i saznajte kako se nosite sa stresom: 

1. Imam ljude kojima se poveravam dok sam pod pritiskom i odmah se osećam bolje.

2. Osećam se dobro dok govorim o svojim problemima.

3. Osećam se kao da imam kontrolu nad svojim životom i nošenjem s onim što me čeka.

4. Nalazim razloge da se smejem i budem zahvalan, iako prolazim kroz poteškoće.

5. Bez obzira na zaposlenost, nalazim vremena za san, vežbu i pravilnu ishranu.

6. Umem se smiriti kada se osećam preopterećeno.


Svako DA predstavlja veštinu nošenja sa stresom. Svako NE predstavlja područje na kojem biste trebali poraditi i pretvoriti ga u DA.

15 znakova koji upozoravaju na kiselost organizma


Današnja prehrana uključuje mnogo prerađene hrane, mesa, mlečnih proizvoda, jaja, belog brašna, šećera i gaziranih sokova. Stoga ni malo ne čudi što većina ljudi ima blago ili vrlo kiselo stanje organizma. Neka vas termin "kiselo" ne zavara. To što je neka namirnica kiselog ukusa ne znači da pridonosi kiselosti organizma - često je upravo suprotno. Na primer, limun je ukusom vrlo kiseo, no njegovom razgradnjom u probavi stvara se lužnato stanje. S druge strane, slatkiši i meso, koji nisu kiselog ukusa, pridonose acidozi jer se njihovom razgradnjom u krv otpuštaju sastojci ili stvari koje zakiseljuju organizam. Budući da je kiselo stanje organizma siguran put do brojnih bolesti, što pre uvedite promene u vaš jelovnik!

Znakovi koji ukazuju na kiselost organizma:

  1. umor i niska raspon energije
  2. oslabljen imunitet
  3. osetljivi desni i zubi
  4. kratak dah i kašalj
  5. išijas i ukočen vrat
  6. glavobolja i pospanost
  7. povraćanje, mučnina, proliv
  8. upalebubrega
  9. bol mišića i zglobova
  10. lupanje srca
  11. ubrzano starenje
  12.  dijabetes
  13. nakupljanje mlečne kiseline u mišićima
  14. alergije i akne
  15. rast gljivica u organizmu, poput Candide


Da bi vaš organizam mogao dobro obavljati sve telesne funkcije, pH-vrednost telesnih mora biti blago alkalna. Ako pH-vrednost vaše krvi iznosi oko 7,3, vi ste zdrava osoba, a padnu li te vrednosti ispod 7,0, imate kiselo stanje organizma. Na pH-vrednost utiče ne samo hrana, nego i razni procesi koji se odvijaju u organizmu - probava, disanje, izlučivanje teelesnih i drugi metabolički procesi. na primer, tokom probavljanja hrane, želudac luči kloridnu kiselinu, a gušterača - alkanlne bikarbonate. Ako dođe do poremećaja tih probavnih sokova, narušava se pH ravnoteža u vašem organizmu. To može rezultirati acidozom - kiselim stanjem, ili alkalozom - alkanlna stanjem organizma, koje je puno ređe.

Kiselost organizma vodi do pada imuniteta, upalnih stanja te brojnih oboljenja. Može uzrokovati pretilost i dijabetes, kardiovaskularne bolesti, hronični umor, osteoporozu, artritis, tegobe s mokraćnim mjehurom i bubrezima... Kiselosti organizma pridonosi i pušenje te uzimanje farmaceutskih lekova, veštačkih zaslađivača i konzervansa. Kod kiselog stanja, organizam iz kostiju i vitalnih organa uzima važne minerale poput kalcija, kalija i magnezija kako bi neutralizirao i izbacio kiselinu. A to opasno ugrožava vaše cjelokupno zdravlje.


Simptomi "kiselog" organizma

Povećanu kiselost organizma primetiti ćete po promenama na usnama i u usnoj šupljini. Promjene su vidljive i izvana - suva i beživotna kosa, tanki i lomljivi nokti, iritacije na koži. Među čestim simptomima su razne iritacije oka, upala očnih, konjunktivitis. Na probavnim organima kiselost se može manifestirati kao čir, gastritis, naduvenost, povećana želučana kiselina.

Kako vratiti organizam u balans

Za optimalno zdravlje na vašem bi se jelovniku trebalo naći 70-80 % alkalnih namirnica, a svega 20-30 % kiselih. Evo što biste trebali učiniti kako biste smanjili kiselost organizma:

  • pijte najmanje 2 litre vode dnevno
  • pijte smoothieje od svežeg voća i povrća
  • umesto gaziranih pića konzumirajte biljne čajeve i zeleni čaj
  • umesto kravljeg konzumirajte bademovo ili kokosovo mleko
  • umereno vežbajte, jer to pridonosi alkalnosti i vašeg organizma
  • smanjite unos namirnica poput mleka i mlečnih proizvoda, slatkiša, žitarica i prerađene hrane
  • jedite više alkalnih namirnica, poput avokada, banana, brokuli, kelja, celera, krastavac, špinata, limuna, zrelih banana, badema, lubenica i što više salate